Спасавање Дебелић Новака (Приморска верзија) 0001    Гором јаше Дебелић Новаче, 0002    Гором јаше, гором попијева: 0003    »Не бојим се нигди никогаре, 0004    Још ни цара посрид Цариграда!« 0005    Мисли јунак Дебелић Новаче, 0006    Да га нигди нитко и не чује, 0007    Ал то чују цареве делије, 0008    Они иду цару казивати: 0009    »Ај, наш царе, ај наш господаре! 0010    Гором јаше Дебелић Новаче, 0011    Гором јаше, гором попијева: 0012    Не бојим се нигди никогаре, 0013    Још ни цара посрид Цариграда.« 0014    Царе својим слугам заповида: 0015    »Ај делије, вирне слуге моје! 0016    Засидите у гори зеленој, 0017    Ухитите Дебелић Новака, 0018    Тер га жива к мени допељајте!« 0019    Слуге цара липо послушаше, 0020    Засидоше у гори зеленој, 0021    Ухитише Дебелић Новака. 0022    Нит се брани Дебелић Новаче, 0023    Нит се брани нити им се моли; 0024    Већ га воде цару честитоме. 0025    Када га је царе угледао, 0026    Новаку је тихо говорио: 0027    »Бора теби, Дебелић Новаче, 0028    Је л’ истина, што Ијуди говоре, 0029    Да ти јашеш горицом зеленом, 0030    Гором јашеш, гором попијеваш: 0031    Не бојим се нигди никогаре 0032    Још ни цара посрид Цариграда?« 0033    Ал говори Дебелић Новаче: 0034    »Истина је, мој честити царе!« 0035    То се цару врло на жал дало, 0036    Па говори Дебелић Новаку: 0037    »Сад ми кажи, Дебелић Новаче, 0038    Којом ћу те смртјом уморити?« 0039    На то се је Новак насмијао, 0040    Говорио цару честитоме: 0041    »Што ме питаш, мој честити царе, 0042    Којом ћеш ме смртјом уморити: 0043    Вежи мени руке наопако, 0044    Биле ноге коњу спод трбуха, 0045    Шаљи с маном тридесет Турака, 0046    Да ме воде у то поље равно, 0047    А ти гледај из пенжера твога, 0048    Како ће ме погубити Турци.« 0049    Њега царе липо послушао, 0050    Веже њему руке наопако, 0051    Биле ноге коњу спод трбуха, 0052    Шаље ш њиме тридесет Турака, 0053    Да га воде у то поље равно. 0054    Царе гледа из пенжера свога, 0055    Како ће га погубити Турци. 0056    Кад су дошли насрид поља равна, 0057    Косне Новак косом јуначкиме, 0058    Пак је биле отпростио руке, 0059    И бритке се сабље дохватио, 0060    Пак посиче тридесет Турака. 0061    Царе гледа из пенжера свога, 0062    Па Новака дозивао липо: 0063    »Ходи к мени, Дебелић Новаче, 0064    Ходи к мени, кад си такав јунак: 0065    Дат ћу теби велико везирство, 0066    Још и моју кћерцу за љубовцу.« 0067    Ал говори Дебелић Новаче: 0068    »Не будали, мој честити царе, 0069    Волим јунак у гори зеленој, 0070    Нег у твому двору бијеломе. 0071    Што ће мени велико везирство, 0072    И што ће ми ота кћерца твоја, 0073    Кад у Турка никад вере нима.« 0074    Оде Новак у гору зелену, 0075    Царе оста жалећ на пенжеру.